29 dec

Salim Lamrani, EMANCIPATORSKI PROJEKAT REVOLUCIJE NA KUBI

Salim Lamrani[1]

 

EMANCIPATORSKI PROJEKAT REVOLUCIJE NA KUBI

 

Fidel Kastro je preminuo 25. novembra uveče. Bio je simbol nepokornosti najvećoj imperiji savremene istorije. Iako su mnogi šefovi država uputili poslednji pozdrav „velikoj figuri XX veka“, ostaje činjenica da je za mnoge među njima, kao i za većinu zapadnjačkih medija, Fidel Kastro pre svega bio diktator. Salim Lamrani, predavač i autor nekoliko eseja o Kubi, je pristao da odgovori na naša pitanja i da nam objasni do koje mere je „El  Komandante“ bio istinski socijalista.

 

Le Comptoir: Preko trideset godina je vrhovni vođa (Líder Máximo) dobijao podršku barem jednog dela kubanskog naroda. Izabran nekoliko puta, otac kubanske revolucije ipak nije prestajao da bude diktator u očima mejnstrim medija. Možete li nam objasniti kubanski izborni sistem?

Salim Lamrani: Fidel Kastro je došao na vlast 1. januara 1959, nakon svrgavanja diktature Fulgensija Batiste. Ali nije odmah postao predsednik republike. Revolucionarna Kuba je od 1959. imala četiri predsednika. Najpre su ovu poziciju zauzimali Manuel Urucia (Manuel Urrutia) i Osvaldo Dortikos (Osvaldo Dorticos), prvi od januara do jula 1959, drugi od jula 1959. do decembra 1976. Fidel Kastro je postao predsednik nakon donošenja ustava 2. decembra 1976. i bio je na tom mestu sve do 2006. I konačno, od 2006. je Raul Kastro na vlasti. Njegov mandat bi trebalo da istekne u februaru 2018.

Kuba je 1976. usvojila novi ustav koji predviđa izbore na različitim nivoima. Opštinski izbori se održavaju svake dve i po godine. Takođe postoje i pokrajinski izbori (oni si ekvivalent za regionalne izbore u Francuskoj), parlamentarni izbori i predsednički izbori svakih pet godina. Predsednički izbori su, kao i u mnogim evropskim državama, indirektni. Dakle, da bi Raul i Fidel Kastro mogli doći na vlast, prethodno moraju biti izabrani kao poslanici Narodne skupštine u okviru svoje izborne jedinice. Izbori se odvijaju na osnovu univerzalnog i tajnog glasanja. Onda skupština bira članove i članice državnog saveta, saveta ministara i predsednika.

Narod ima ključnu ulogu u kubanskom izbornom sistemu, jer je on taj koji predlaže kandidate za izbore.

Nije loše podsetiti na jednu zdravorazumsku stvar: nijedna vlada na svetu ne može opstati trideset godina bez većinske podrške naroda, posebno ne u kontekstu latentnog rata sa Sjedinjenim Američkim Državama. Verujem da je američka diplomatija bila vrlo lucidna po tom pitanju. Ako uzmemo na primer memorandum šefa[2] Američke interesne sekcije za Havanu iz 2009, videćemo da on ističe popularnost kubanske vlade među radnim klasama i studentima i studentkinjama.

salim lamrani 

Read More

29 dec

Maja Solar, OD TELA DO RADNE I RAĐAJUĆE MAŠINE ILI KAKO JE NASTAO KAPITALIZAM

Maja Solar

 

OD TELA DO RADNE I RAĐAJUĆE MAŠINE

ILI KAKO JE NASTAO KAPITALIZAM[1]

 

(Prikaz knjige Silvije Federiči ''Kaliban i veštica. Žene, telo i prvobitna akumulacija'', Burevesnik, Beograd 2013. Prevod: Aleksa Golijanin)

 

Priča o Kalibanu i veštici Sikoraks (i drugim mnogolikim figurama koje metonimijski defiluju ovom istorijskom arenom – seljanka, seljak, radnica, radnik, neradnica, neradnik, prostitutka, buntovnica, buntovnik, starica, starac, žena ili muškarac koja*i se samostalno izdržava, pripadnik*ca neke jeretičke skupine, ropkinja, rob…), uopšte nije priča o njima kao individuama, kao figurama koje nose neke individualne karakteristike i individualne priče – koje bi nas trebale zabavljati, rastužiti, fascinirati, plašiti, uzrujavati, skandalizovati… Ove figure i likovi su zapravo nosioci nečeg drugog, što ih ujedno i određuje i o čemu se radi u ovoj priči. Ove figure su nosioci društvenih odnosa. Dakle priča o šekspirovskim likovima, Kalibanu i veštici, nije priča o robu i njegovoj majci sa natprirodnim moćima, nego je priča o uspostavljanju novih društvenih odnosa koji su nastali sa kapitalizmom. U tom smislu, Kaliban i veštica su ovde samo metafore, simboli ili dramatis personae iza čijih maski se kriju društveni odnosi. Reč je odnosima zasnovanim na klasi, rasi i polu, reč je o proleterskim, antikolonijalnim i ženskim borbama. Znamo da su društveni odnosi deo određenih sistema proizvodnje, čija istorija nije nimalo idilična i daleko je od priče o egalitarnosti. Ni robovlasnički, ni feudalni, ni kapitalistički sistemi proizvodnje nisu bili egalitarni sistemi, stoga su društveni odnosi koji su deo ovih sistema uvek bili napeti, antagonistički, odnosi sukoba. Tako je priča o društvu najpre priča o otporu.

 

Read More

28 dec

Mona Šole, ZA I PROTIV GARANTOVANOG DOHOTKA

Mona Šole

ZA I PROTIV GARANTOVANOG DOHOTKA

Govoriti o uvođenju osnovnog dohotka bez preciziranja šta se misli pod time je kao da razgovaramo o usvajanju mačke a da ne znamo je li reč o mačiću ili o tigru“, napominje direktor istraživanja na finskom Institutu za socijalno osiguranje Kela (1). Ideja osnovnog dohotka, međutim, u poslednjih nekoliko meseci nailazi na sve veći odjek u i van Evrope. Pristalice na prvu loptu se ne mogu odbraniti od utiska da vide mačiće, tigrove i različita hibridna stvorenja koja jure u svim pravcima pred njihovim zapanjenim pogledom.

Naravno, oko minimalne definicije osnovnog dohotka se svi slažu. Svaka individua bi od rođenja do smrti trebalo da prima od zajednice redovnu sumu, bez uslova i kompenzacije, pored drugih prihoda – uključujući i one od posla. U verzijama levice, iznos zamišljene sume se kreće u blizini minimalne plate (2), dovoljno visoke za pokrivanje osnovnih potreba (oko 1000 eura), što bi omogućilo osobi da odbije posao koji je nezanimljiv, štetan i/ili loše plaćen (3). Radi se o prepoznavanju različitih oblika doprinosa koje svako može dati društvu: plaćeni ili neplaćeni rad, edukacija (radi zapošljavanja ili radi preorijentacije), pomaganje bližnjima, udruženo investiranje, stvaralaštvo itd. Jedan od aktuelnih branioca leve verzije u Francuskoj, Batist Milondo (4), ovome pridodaje i drastične mere za smanjenje nejednakosti: vrlo progresivan porez na dohodak, porez na nasledstvo, uspostavljanje maksimalnog dohotka (na skali od jedan do četiri) (5).

Read More

22 dec

ŽENA DANAS – drugi broj časopisa

Drugi broj lista ŽENA DANAS izašao je decembra 1936. godine. Iako list zvanično nije bio partijski, niti list neke organizacije, već namenjem ženama uopšte i borbi za žensku emancipaciju – od samog početka su ga uređivale komunistkinje, koje su tada bile članice Omladinske sekcije Ženskog pokreta (Mitra Mitrović, Radmila Dimitrijević, Olga Timotijević…)

Odlomak iz uvodne sekcije pod nazivom NAŠ ZADATAK, koji je napisala Ankica Milatović:

"Iznoseći zahtev o svojim pravima ona je uvek isticala da svrha njene borbe ne može biti oslobođenje od izvesnih obaveza, niti njihovo prebacivanje na muškarca, kako se to često i tendenciozno ističe, već je cilj njene borbe podela i primanje obaveza radi lakšeg snošenja u zajedničkoj borbi za socijalnu pravdu oba pola. To je i danas kategorički imperativ žene iz širokih narodnih slojeva.
Interes je i pojedinaca i društva da se ženi omogući ravnopravnost i prizna odgovarajuća uloga u zajednici, i to naročito danas kada se sve narodne snage moraju iskoristiti do maksimuma."

Pdf skeniranog drugog broja Žene danas možete preuzeti ovde.

 

Zena danas 1936

 

11 dec

Andrea Jovanović, NEPRIJATNOST ZVANA MELANIJA TRAMP

 Непријатност звана Меланија Трамп

 

Сваки политички догађај зачињен је понеким фетишом.[1] „Феномен“ Меланије Трамп, нове америчке прве даме, за савремено либерално друштво је одвећ „обичан“ да би спадао у домен скандала, али довољно забаван да би одударао од релативно типизиране представе онога што супруга „најмоћнијег човека на свету“ треба да буде. С обзиром на професију фото-модела и неамеричко порекло, Меланија је током кампање остала необично изван главног фокуса медија и директних напада политичких ривала њеног мужа – демократа.

Имали смо прилике да поново видимо њене експлицитне фотографије по насловицама, то је тачно. Но шта је пар голих слика у 21. веку наспрам провокативних „твитова“ највећег кловна у историји кандидата за америчког председника, Доналда Трампа? Не ради се, међутим, само о томе да је Меланија током целе кампање била у сенци свога мужа. Ради се и томе да тзв. слатшејминг (облик стигматизације на основу либералнијих сексуалних погледа, изгледа, занимања) демократској струји, посебно у тренутку када се готово читава Хиларина кампања фокусира на феминизам и права жена, једноставно не стоји и наводно иде против вредности које заступа.

Меланија ће се, међутим, ипак испоставити као занимљив фетиш ове политичке епизоде у Америци. Прича о њој нам може открити симптоматичне тренутке, болне за прогресивну „феминистичку“ потку демократа, оваплоћену у захтеву за првом женом председницом Америке.

 

Read More

04 dec

8. BROJ ČASOPISA STVAR

Novi broj časopisa teorijske prakse STVAR.

Glavna tema 8. broja časopisa STVAR je fašizam. Pored autorskih tekstova – koji su se bavili odnosom fašizma i neoliberalizma; fašistoidnošću savremenog bankarskog sistema; usponom nove ekstremne desnice, neorasizma i neofašizma u Evropi; vezom italijanskog istorijskog fašizma sa savremenim kvazi-neutralnim pokretim „ni levo ni desno“; propitivanjem istorijskog nacional-socijalizma iz perspektive geopolitike; analizom srpskog istorijskog revizionizma; životnom pričom antifašistkinje Jeke Kozline; političkom ekonomijom nemačkog fašizma i njenim vezama sa neoliberalizmom; materijalističkom metodologijom u analizi fašizma, ideologije i klase; fašizmom u delu Deleza i Gatarija; takozvanim „antikapitalizmom“ u nacizmu i vezom anti-semitizma i nacionalsocijalizmom – ovaj broj donosi i neke ključne prevode tekstova o fašizmu (Buhajm i Šerner, Uloga privatnog vlasništva u nacističkoj; Pol Matik, Koliko je nov ‘’novi poredak’’ fašizma?; Išaj Landa, Šta reči uopšte znače? – Preliminarna razmatranja fašizma, socijalizma, liberalizma i semantike; Antonio Gramši, Poreklo i ciljevi zakona o tajnim društvima u skupštinskom govoru druga Gramšija; Paolo Virno, Teze o novom evropskom fašizmu; Bertolt Breht, Platforma za leve intelektualce; Bertolt Breht, O teatralici fašizma i Gabor Balaž, Izveštaj o građanskom ratu).

Pored glavnog temata, 8. broj STVARI donosi i tekstove o politici štednje, kapitalizmu i utopiji; potom prevode dva teksta iz marksističke teorije vrednosti; prikaze; intervjue i književni odeljak sa proznim tekstom.

Iako STVAR 8 teži skoro 500 strana, glavna tema ovog broja ni blizu nije iscrpljena, a nadamo se da će ovaj broj biti podsticaj za daljnje plodotvorne analize i rasprave. Da je tema goruća, znamo iz nama savremenog iskustva sve veće fašizacije društva, zato smo „… pokušali da damo nove impulse u razumevanju fašizma i njegovog kompleksnog ali suštinskog odnosa sa kapitalizmom. U samom naslovu ovog temata sadržana je ideja da fašizam nema samo jedan oblik, a pogotovo da se on ne može svesti na istorijsku pojavu fašizma koja je vladala u Evropi od 20-tih godina prošlog veka pa do kraja Drugog svetskog rata. Redukovanje fašizma na taj jedan oblik ne samo da je povesno netačno, nego – što je još bitnije – umanjuje mogućnost da primetimo nove fašistoidne opasnosti koje vrebaju ovde i sada. Ono što ostaje kao veliko i otvoreno pitanje jeste kako ćemo zvati te nove oblike fašizma i u kojoj vezi oni stoje sa istorijskim naci-fašizmom.

Možemo reći da je 9. maja 1945. (po moskovskom vremenu) pobeđen jedan fašizam, ali nisu nadvladane sve one objektivne istorijske determinacije koje rađaju fašizam u raznim njegovim oblicima. Stoga, kada se istog tog 9. maja (po briselskom vremenu) slavi i dan Evrope, trebalo bi podsetiti da temelji na kojima počiva današnja Evropska unija, neoliberalni kapitalizam i tehnokratski birokratizam, jesu i temelji preteće fašizacije društava, dovodeći nas u situaciju u kojoj moramo prvo znati i umeti prepoznati nove oblike takvih antidemokratskih i antisocijalnih tendencija.“ (Uvod)

PDF 8. broja časopisa STVAR se može preuzeti ovde.

stvar-8_korice

 

Translate »