27 jun

David Garsija, ROBOVI XXI VEKA U KATARU

Tekst je objavljen u srpskom izdanju novina Le Monde Diplomatique i prenesan na sajtu Novi Plamen

DVA MILIONA STRANIH RADNIKA NA MILOSTI „SPONZORA“

Robovi XXI veka u Kataru

U želji da učini svoje bogatstvo moćnim i uticajnim, Katar podiže ugled kao organizator svetskog prvenstva u fudbalu 2022. Ali, velika gradilišta i procenat nesreća na njima otkrivaju arhaičnost i brutalnost sistema sponzorstva stranih radnika.

 

PIŠE DAVID GARSIJA*

Tiho, kreće naš konvoj. Ne sme da privuče pažnju policije, koja prati radoznalce previše zainteresovane za sudbinu stranih radnika. Utonule u mrak, pojavljuju se poređane barake oko prašnjave staze. Sa fasadom bez maltera i sa napuštenim ruševinama posvuda, ovaj „radnički kamp“ izgleda kao slam. Al Rajam, drugi grad Katara, će biti domaćin nekoliko utakmica Svetskog kupa 2022. na ograđenom stadionu Ahmed Bin Ali.

Desetak indijskih i nepalskih radnika koji su smešteni otprilike 25 km severo-zapadno od Dohe (glavnog grada) je primilo sindikalnu delegaciju Međunarodnog saveza za drvo i građevinarstvo (Fédération internationale du bois et du bâtiment). U maloj spavaonici od 9 kvadratnih metara je natrpano 8 kreveta sa prljavim i dotrajalim dušecima. „Prošlo je 4 meseca kako nismo plaćeni“, žale se uglas. Bez resursa i proizvoda za zadovoljenje primarnih potreba, 80 stanara se zadužilo kod lokalnih trgovaca, beskrupuloznih kao što su i njihovi poslodavci. Ovim dugovima se dodaju i pozajmice za ilegalno plaćanje komisije, koje zahtevaju agencije iz zemalja preko kojih su došli i koje su ih povezale sa poslodavcima u Zalivu. Mršava novčana pomoć koju uspevaju uštedeti se šalje porodici koja je ostala u zemlji.

Read More

Share
25 jun

Mari-Noel Rio, POVRATAK SMEHA BERTOLTA BREHTA

Prevod teksta je objavljen u 24. broju srrpskog izdanja novina Le Monde Diplomatique 

TEATAR

Povratak smeha Bertolta Brehta

Zbog toga što je gledaocu omogućio zadovoljstvo oslobađanja od lažne očiglednosti koju skriva raspored mesta, Bertolt Breht je otvorio radikalno novo polje pozorišne reprezentacije – u pogledu forme i u pogledu svrhe. Ovaj veliki potres je od  početka slavljen u Francuskoj, a onda je malo po malo neutralizovan. Njegov stidljivi povratak predstavlja znak smelosti radosnog mišljenja.

 

PIŠE MARI-NOEL RIO*

 

Bertolt Breht je u Francuskoj otkriven 1954. sa predstavljanjem komada Majka hrabrost i njezina deca u izvođenju Berlinskog Ansambla na Međunarodnom festivalu teatra u Parizu. To je bio događaj bez presedana. (1) Théâtre national populaire (TNP), pozorišta nastala decentralizacijom i razne trupe: svi su pozdravili i odmah podržali revoluciju koju je nemački pisac dao pisanju i teatarskoj praksi. Elan će, međutim, postepeno izbledeti i izazovi njegovog rada će postati skriveni, a ponekad i iskrivljeni. Razlozi za ovo brisanje osvetljavaju i fenomen današnje inverzije: povratak Brehta.

Otto Dix, The Seven Deadly Sins

Read More

Share
18 jun

GERUSIJA U SUBOTICI

Gerusija će 22. juna (četvrtak) 2017. u 19.30h gostovati u klubu KLEIN HOUSE (Štrosmajerova 9) u Subotici, predstaviti svoj rad i promovisati časopis Stvar

Okrugli sto sa članovima Kolektive "Gerusija" i promocija časopisa "Stvar"

Članice i članovi Kolektiva ''Gerusija'' po prvi put dolaze u Suboticu! Povod za okupljanje je predstavljanje našeg časopisa "Stvar", uz poseban naglasak na poslednji broj posvećen fašizmu. Priliku ćemo iskoristiti i za šire predstavljanje delatnosti organizacije, a posebno će nam biti drago da razgovaramo sa publikom o danas gorućim političko-ekonomskim pitanjima i pokušamo da vidimo ima li levica barem neke odgovore na njih ili makar drukčije postavljenu analizu od one koju sad već gotovo 24h dnevno slušamo i čitamo putem medija, institucija, i ostalog. 


Gerusija je kolektiv koji se prevashodno bavi društveno-angažovanom i kritičkom teorijom, ali i političkim i aktivističkim radom. Postojimo preko deset godina i iza sebe imamo ogromnu teorijsko-političku proizvodnju: osam brojeva časopisa ''Stvar'', veliki broj tribina, javnih predavanja, prevedenih tekstova sa engleskog, italijanskog, francuskog, mađarskog, slovenačkog i nemačkog jezika, učestvovanja u protestima i akcijama, organizovanje i realizaciju video-kampanja, sajt, youtube kanal kao i facebook stranicu punu zanimljivog sadržaja… Ovom prilikom vas pozivamo i da se konačno uživo upoznamo i razgovaramo o svemu što nas danas "mori".
Na promociji časopisa i kolektiva će govoriti Gerusijanke i Gerusijanci: Saša Hrnjez, Andrea Jovanović, Ivan Radenković i Maja Solar. Dobrodošli/e!

Share
16 jun

ŠTA NAM DONOSI DUALNO OBRAZOVANJE

Izvor: ''STUDENTSKA ZONA'', broj 2, maj 2017, STUDENTSKI POKRET NOVI SAD

Šta nam donosi dualno obrazovanje?

V.V.

U proteklih više od godinu dana su predstavnici vlasti i svi mediji u Srbiji najavljivali uvođenje dualnog obrazovanja. U javnosti je često bila prisutna debata između onih koji misle da je to jako dobro za našu zemlju i onih koji ipak smatraju da dualno obrazovanje uopšte nije obrazovni projekat već obezbeđivanje jeftine radne snage. Bez obzira na mnogobrojne kritike koje smo mogli da pročitamo u različitim medijima, u proteklih nekoliko dana smo mogli videti da je dualno obrazovanje počelo da se konačno primenjuje i u praksi.

Kompanija Delez u saradnji sa Trgovačkom školom u Beogradu je primila dva odeljenja škole u program dualnog obrazovanja koji će se obavljati u Maxi marketima. Učenici će za svoj rad dobijati 5000 dinara mesečno. Priprema za promenu obrazovnog sistema trajala je svega godinu dana, pri čemu se model dualnog obrazovanja oblikovao prema Švajcarskom i Nemačkom modelu. Taj model uspešno funkcioniše u tim zemljama, te se ovaj argument najviše provlačio kroz domaće medije, kao najbitnije obrazloženje koje ide u korist ovakve promene obrazovnog sistema.

Read More

Share
10 jun

Fransoa-Ksavije Bone, EKSCENTRIK NA ČELU FILIPINA

Izvor: Le Monde Diplomatique

Zločini i reforme Rodriga Duterta

EKSCENTRIK NA ČELU FILIPINA

Na Filipinima je 2016. godina obeležena izborom predsednika Rodriga Duterta. Njegov program borbe protiv narkotika i kriminala je pridobio međunarodnu medijsku pažnju zbog hiljade smrtnih slučaja u toj zemlji. Ali, novi odlučan čovek Manile istovremeno želi da sprovede brojne druge političke i ekonomske reforme. 

PIŠE FRANSOA-KSAVIJE BONE*

 

Izabran pre svega zbog borbe protiv nesigurnosti i korupcije, predsednik Rodrigo Duterte je pokrenuo najintenzivniju borbu protiv droge na Filipinima. Pd nazivom „Dvocevka“ (Double Barrel), kampanja je u periodu između 1. jula 2016. i januara 2017. dovela do više od 7000 smrtnih slučajeva (uključujući i smrti 35 policajaca). Prema nacionalnoj policiji, skoro 3000 lica je bilo uključeno u poslove sa drogama i ubijeno je tokom policijskih operacija. Ostalih 4049 osoba su žrtve pogubljenja po kratkom postupku „odreda smrti“. Ovi odredi su sastavljeni od treniranih bivših policajaca i vojnika, kao i od bivših komunističkih i muslimanskih pobunjenika. U istom periodu su snage bezbednosti sprovele 40182 operacija, uhapsili 44070 ljudi i pretresli preko 6 miliona kuća. Konačno, 1,6 miliona osoba se „dobrovoljno“ predalo lokalnim vlastima, uključujući 940000  zavisnika i 75000  narko dilera. (1)

Read More

Share
09 jun

Maja Solar, U DOBA KAPITALIZMA JE CINIČNO REĆI ‘’RADI ONO ŠTO VOLIŠ’’

Izvor: P-Portal

U DOBA KAPITALIZMA JE CINIČNO REĆI

‘’RADI ONO ŠTO VOLIŠ’’

Razgovor vodio: Vladislav Stojičić

 

Svakodnevni fašizam u svim njegovim oblicima i dodacima prepoznajete po čemu?

Maja Solar: Fašizam ne poistovećujem sa svakim šovinizmom, seksizmom, rasizmom ili bilo kojim odnosom dominacije i podređenosti, jer se onda nalepnica ‘’fašizam’’ olako lepi na bilo koje ponašanje koje nam se ne dopada i relativizuje se. Također, uprkos nekim grupama koje su još uvek uzgredne pojave i koje eksplicitno rabe fašističku retoriku i simboliku, mi danas ne možemo govoriti o fašizmu kao pokretu i režimu – što ne znači da stvari ne bi mogle da se razviju u tom pravcu.

U teoriji se za opis novih oblika fašizma koriste pojmovi postfašizam ili neofašizam (detaljnije o ovome se naš kolektiv Gerusija posvetio u poslednjem broju časopisa Stvar). Kada mislim o savremenim oblicima fašizma nastojim da govorim više u adjektivnom obliku. Fašistoidne ideologije i prakse prepoznajem u različitim oblicima društvene segregacije i nejednakosti. Primera radi, migrantske politike kojima se segregiraju oni koji su suvišni kao radna snaga i nepodobni u etničkom, polnom, rasnom ili religijskom smislu su fašistoidne. Slike sistemskog nasilja nad suvišnima i nepodobnima upadljivo vidimo u izbegličkim kampovima, hrpama ljudi načičkanim na brodovima koji pokušavaju da spasu goli život ili u zidovima koji sve više cementiraju društvene nejednakosti. Ali one su prisutne učestalije i svuda su oko nas: prinudna iseljenja, nasilje nad romskim stanovništvom i njihovo odvajanje u neformalna naselja i sl. Također procesi rehabilitacije kolaboracionističkih snaga svedoče o sve većoj fašizaciji društva. Fašistoidne i slične prakse su zapravo nešto što je sapripadno kapitalizmu. Istorijski fašizam sa početka XX veka ih je rastegao do krajnje destruktivnih granica, ali taj potencijal postoji sve dok postoji kapitalizam.

Read More

Share
Translate »